istraživanja Neiskorišćeno podzemno bogatstvo Milan Pujić, dipl. inž. geologije

podnaslovi } Neiskorišćeno podzemno bogatstvo Vodoprivredni sistem „Rovni” Prema bilansu ove izdani

Vodoprivredni sistem „Rovni”

trebalo je odavno da bude u funkciji. Međutim, kriza koja je zahvatila zemlju traje već dugo, tako da ovaj sistem neće biti u funkciji bar još nekoliko godina. Započeto treba završiti. Svetski stručnjaci, međutim, odavno već upozoravaju da površinske akumulacije nisu baš kvalitetni vodozahvati vode za piće, jer starenjem sistema voda postaje nekvalitetna, a prečišćavanje iste sve skuplje, pa se posle nekog vremena vodozahvat mora napustiti, a stvoreno jezero koristiti samo u rekreativne svrhe. Vek trajanja ovakvih akumulacija za potrebe optimalnog vodosnabdevanja je oko 25 godina, a stručnjaci iz oblasti hidrobiologije tvrde da ovakvi sistemi mogu obezbediti kvalitetnu vodu za period od 15 godina. Naravno, priča se odnosi na vodu za piće, što znači da će voda iz ovakvih sistema moći još neko vreme u budućnosti da se koristi za industrijske potrebe. Tada će morati da se nađu druga rešenja za obezbeđenje vode za piće, a to je moguće jedino iz podzemnih resursa. Inustrijski razvoj, potrošački mentalitet i želja da se prati razvijeni svet postaviće zahtev za preradom i flaširanjem vode za piće. Da bi ta voda bila dostupna svima, proizvodnja mora biti jeftinija a to se može izvesti ako postoji izvorište kvalitetne vode, sa optimalnim uslovima za zahvatanje i preradu.

Takvo izvorište postoji u neposrednoj blizini Valjeva. To je deo terena, površine oko 100 km2, u literaturi poznatog pod nazivom Lelićko-bačevački karst, koji izgrađuju karstifikovani krečnjaci i u kojima je formirana jedinstvena karsna izdan „Gradac-Paklje”. Naziv je dat po jakim izvorima (karsnim vrelima) kroz koja se izdan prazni. Prihranjivanje karsne izdani vrši se poniranjem Povlenske i Poličke reke sa jedne i vodotoka koji nastaje spajanjem Zabave i Bukovske reke sa druge strane, a koji se nakon poniranja zove Suvaja. Drugi vid prihranjivanja su padavine na području karsne izdani, koje zbog velike poroznosti karstifikovanih stena vrlo brzo poniru u tlo sa minimalnim gubicima zbog isparavanja i skoro bez oticanja. Karsna izdan praktično je kao tepsija ograđena bočno barijerama od vodonepropusnih stena i sa vodonepropusnom ppodinom. Ova izdan po svojim karakteristikama, a pre svega po dokazanom prostranstvu i količini vode akumulirane u njoj, predstavlja najveće vodno blago u Zapadnoj Srbiji. Odnosno, to je pravi dagulj, kako za Valjevo i širu okolinu, tako i za Srbiju u celosti.